*
Tu sam sretandi čujem djevojačke pjesmeležim u sjeni hrašćapijem hladnu vodu s česmepod pendžerom di snašesviraju tamburašidi se uprežu čilašii znaju me svi salaši
*
Di gori ona lampadi onaj đeram škripitu će mi duša skončattu su mi dani lipidi drag mi je kirvajsijelo, prelo i rakije vrelodi živim ko pečat pame znade svako selo
*
Tu sunce polje kupatu mi je jedini domtu kosti mojih predakasanjaju slatkim snomne mogu to opisat’ne bih drugdje znao disat’od tuge bi umroda ne mogu žito mirisat’
*
Da ne vidim svog šoraili svog sokakaprije nego sklopim očijoš jednom prije mrakatu me napravio ćaćatu me mater slova učilaako budem moro otić’tu ću se vratit’ ja
*
Di je moja njivamoja šljivamoga konja grivamoja krv živadi rijeka Bosut plivai pale svijeće za heroješto su ginuli za bojena ponos i čast imena Slavonije moje
*
I kad poželiš se ravnicedođi u Vinkovcesve moje ceste su davno zaraslestojim na pragu vrata Hrvatskezovu te, zovu, ravni slavonskedođi u Vinkovce
*
Veličam slike svetešto sam slavonsko dijeteod glave do petepa mi iz grla pjesme leterodnom kraju, mome milom zavičajudi me ljudi znajua zvijezde di ljepše sjajudi se nebo ljepše plavi
*
Di su osjećaji pravi i nanajbolji mogući način di se slavia rakija grebe k’o slamadruga već ide samaniz grlo u venesvaki put kad pisma kreneto je moja Slavonijato ti je moja ravnica
*
Di su osjećaji pravi i nanajbolji mogući način di se slavia rakija grebe k’o slamadruga već ide samaniz grlo u venesvaki put kad pisma kreneto je moja Slavonijato ti je moja ravnica
*
Razigrani vrancisvud okolo živa dicapa kad svirne tamburicaljepše od cvrkuta pticalakše je prebolit’bol onda postane sitnicatu ti je moja dikasvako drvo iz šljivika
*
Ljudska mašta ne bi moglasmisliti ljepših vidikai kad ne bude me višekad napustim tu idiluljubit’ ću u rajuprelijepu slavonsku viluBogu smo dragi mi Hrvatipa ću molit’ da me vrati*
*
Još posljednji putda gledam dokse žito zlatia kad me opet gore vratizahvalit’ ću mu prvosto nam je daokomad zemlje stoje za sebe sačuvo
*
I kad poželiš se ravnicedođi u Vinkovcesve moje ceste su davno zaraslestojim na pragu vrata Hrvatskezovu te, zovu, ravni slavonskedođi u Vinkovce
*
Poštujem svakogaal’ se nikoga ne bojimosim dragog Bogajer je razlog što postojimšto me ima i živimda dičim se imenom tvojimnepokoreni gradna vratima Hrvatske stoji
*
Klize mi suze po licudok slušam tamburicukad prsti taknu žicune dirajte mi ravnicual’ sinovi tvojiSlavonijo sad te pazei nikad vise tuđe nogeneće da te gaze
*
Ginulo se prelaganopreviše mama je plakalopredugo je raj nazemlji ličio na pakaopalili su naše šumemi smo ih opet zasadilirušili su naše kućemi smo ih opet izgradili
*
Ubijali su moj narodal’ smo ostali na svomda branimo svoj domjer volimo svoj domi vjerni domu svomkad sokolove zoveSlavonija majkapjevat će se rijeci ove
*
Ljubi svoje, bojesrce slavonsko jerakija u krvijer volim ljude svojeta svečana oda svirasvetoj zemlji rodajer plaćena je krvljudok se sanjala sloboda
*
I kad poželiš se ravnicedođi u Vinkovcesve moje ceste su davno zaraslestojim na pragu vrata Hrvatskezovu te, zovu, ravni slavonskedođi u Vinkovce
*
Sve moje ceste su davno zaraslestojim na pragu vrata Hrvatskezovu te, zovu, ravni slavonskedođi u Vinkovce
*
LjubavZaDom@udvdrhrh-bmostar
